Stvarno pravo
Kada je reč o stvarnom pravu kao grani građanskog prava – isto definišemo kao skup normi građanskopravne materije koje regulišu odnose između pravnih subjekata povodom stvari, a sve u cilju određivanja titulara tih prava.
Kada je reč o podeli stvarnog prava, govorimo o podeli na:
- Pravo svojine
- Pravo službenosti
- Pravo stvarnog(realnog) tereta
- Pravo zaloge
- Pravo građenja.
Da bi se razumeli osnovni instituti ove grane prava, neophodno je pojasniti šta oni predstavljaju. S tim u vezi, u daljem tekstu ćemo obraditi najznačajnije institute stvarnog prava, dati objašnjenja tih instituta i izvesti zaključke, a sve u cilju toga da se naposletku i pravni laik koji se susreće sa pojedinim institutima uputi u smeru razumevanja i stvaranja jasne slike šta isti predstavljaju.
Kada je reč o stvarima koja su predmet normativnog regulisanja, one se mogu podeliti po više osnova, iste mogu biti u prometu (res in commercio) i van prometa (res extra commercium), pokretne (res mobiles) i nepokretne (res immobiles), individualno određene stvari i stvari određene po rodu, zamenljive stvari i nezamenljive stvari, potrošne stvari i nepotrošne stvari, deljive stvari i nedeljive stvari, proste (jednostavne) stvari i složene (sastavljene) stvari…
Polazeći od pravne prakse, jedno od najznačajnijih pitanja sa kojima se sudovi susreću jesu pitanja i sporovi vezani za pravo svojine na stvari (pitanja vezana za ograničenja prava svojine, načina i uslova sticanja prava svojine, zašite prava svojine kao i prestanka prava svojine).
Pravo svojine kao subjektivno pravo stvarnopravnog karaktera koje daje svom titularu najširu i najvišu pravnu i faktičku vlast na nekoj stvari, potrebno je terminološki razlikovati od pojma susvojine kao i pojma zajedničke svojine.
Susvojina označava pravo svojine više titulara (imalaca) na istoj stvari, fizički nepodeljenoj, koja se određuje u srazmeri prema celoj stvari.
Primera radi, dok se isključivo pravo svojine jednog titulara (imaoca) na stvari izražava razlomkom ( 1/1 ), pravo suvlasnika stvari izražava se u idealnom delu, razlomkom (1/3, 1/4, 1/8), dok se kod zajedničke svojine ovo određivanje u idealnom delu (razlomkom) ne pojavljuje, pa se zbog toga kaže da zajednička svojina jeste pravo svojine dva ili više lica na istoj stvari, s tim da njihovi udeli na stvari nisu određeni, nego samo odredivi.
Kada je reč o zajedničkoj svojini (kod koje udeli imalaca prava svojine na stvari nisu određeni), kada se odrede udeli imalaca prava svojine na stvari, ona prestaje da postoji, i tada dolazi do toga da se pravo zajedničke svojine pretvara u susvojinu. Dakle, kada su udeli više imalaca prava svojine na istoj stvari određeni razlomkom – postoji susvojina, a kada udeli više imalaca prava svojine nisu određeni – postoji zajednička svojina.
Posebno mesto u materiji stvarnog prava zauzimaju službenosti – stvarno pravo na tuđoj stvari. Kako je pokazalo iskustvo pravne prakse, pravo službenosti kao stvarno pravo na tuđoj stvari često je predmet postupaka koji se vodi pred državnim organima, a sve u svetlu pitanja neophodnosti postojanja službenosti, ustanovljavanja prava službenosti, prestanka prava službenosti, i svim ostalim pitanjima koja se pojavljuju u pravnoj praksi.
Još jedan od značajnih instituta stvarnog prava predstavlja založno pravo – stvarno pravo jednog lica (poverioca) na stvari ili pravu drugog lica (dužnika). Umesto dužnika u specifičnim slučajevima može se pojaviti i treće lice. Jedno od najznačajnijih založnih prava sa kojima se pravni subjekti susreću svakako predstavlja hipoteka – zaožno pravo na tuđoj nepokretnoj stvari.
Najčešća pitanja iz ove oblasti prava vezuju se za promet nepokretnosti, upis prava nad njima, uređenje međa, ekspropijaciju, komasaciju, pitanja vezana za hipoteku i mnoga druga.
S obzirom na sve navedeno, pre svega imajući u vidu probleme stvarnopravne prirode sa kojima se susreću klijenti, moj interes se pre svega sastoji u tome da se klijentima omogući delotvorno ostvarivanje prava u ovoj oblasti, što podrazumeva pružanje pravne pomoći vezanim za:
- sticanje i prestanak prava svojine,
- zaštitu prava svojine,
- pravnu pomoć vezanu za ugovore kojima se prometuju nepokretnosti,
- zastupanje pred katastrom nepokretnosti,
- upisi stvarnih prava na nepokretnostima,
- upisi i brisanje tereta na nepokretnostima,
- predbeležbe,
- zabeležbe, uknjižbe,
- kao i pružanje pravne pomoći u svim ostalim slučajevima vezanim za pitanja svojine, državine, susvojine, zajedničke svojine, hipoteke i svim ostalim stvarnopravnim pitanjima.
