Vrste testamenta
1. SVOJERUČNI TESTAMENT (OLOGRAFSKI) – NAJČEŠĆE PITANJE KLIJENATA
Kada klijent dođe u našu kancelariju i kaže „napisaću testament na parčetu papira kod kuće“, najčešće misli upravo na svojeručni testament.
Svojeručni testament primer – zamislite sledeću situaciju: gospodin Petar uzme list papira, hemijsku olovku i svojom rukom napiše: „Ostavljam svoj stan u Beogradu, ulica Kralja Petra br. 5, svom sinu Jovanu Petroviću. Ostavljam svoj automobil marke Audi ćerki Mariji Petrović. Potpis: Petar Petrović, Beograd, 1. januar 2025. godine.“
Ovako napisan tekst, ako je u potpunosti svojeručno napisan (svako slovo, svaka reč, svaki zarez) i ako se na kraju nalazi potpis, predstavlja punovažan olografski testament. Ne mora biti overen kod notara, niti mora biti napisan na posebnom obrascu.
Ključni uslovi za punovažnost
Da bi svojeručni testament važio, zakon zahteva dve stvari:
- Ceo tekst testamenta mora biti napisan rukom ostavioca. Ovo je najstroži uslov. Ako je testament otkucan na računaru, pisaćoj mašini ili štampan – neće biti punovažan. Čak i ako ga je ostavilac potom potpisao. Razlog je jasan – sud mora da bude u mogućnosti da veštačenjem rukopisa utvrdi da je testament zaista napisao upravo onaj ko ga je potpisao.
- Potpis na kraju testamenta. Potpis mora da stoji ispod poslednje napisane reči. Ako je ostavilac zaboravio da se potpiše, testament neće biti punovažan.
Šta još treba da znate o svojeručnom testamentu?
- Podloga i sredstvo za pisanje nisu važni. Može biti papir, karton, drvena daska, pa čak i kutija cigareta. Može se pisati olovkom, hemijskom olovkom, naliv-perom, pa čak i karminom. Sudovi su priznavali testament napisan na salveti pa i na poleđini računa.
- Jezik i pismo nisu bitni. Može biti ćirilica, latinica, štampana ili pisana slova, čak i stenografija. Može biti napisan na srpskom, engleskom, mađarskom – svejedno. Važno je samo da sud može da utvrdi sadržinu.
- Datum nije obavezan, ali je preporučljiv. Zašto? Zato što ako postoje dva testamenta, važi onaj kasniji. Bez datuma, teško je dokazati koji je napisan poslednji.
- Potpis ne mora da bude puno ime i prezime. Dovoljni su nadimak, inicijali, pa čak i „vaš otac“ ili „vaša majka“, ako se iz sadržine jasno vidi ko je testament sastavio.
2. PISMENI TESTAMENT PRED SVEDOCIMA (ALOGRAFSKI)
Ako ne želite da pišete testament svojom rukom, sledeća opcija je testament pred dva testamentarna svedoka. Ovde nije potrebno da ostavilac sam piše tekst. Tekst može da otkuca advokat, rođak, prijatelj.
Procedura je sledeća:
- Ostavilac dođe kod advokata ili sam pripremi pismeni tekst.
- Dva istovremeno prisutna testamentarna svedoka.
- U njihovom prisustvu, ostavilac potpisuje testament.
- Zatim izjavljuje (usmeno) da je testament pročitao i da on predstavlja njegovu poslednju volju.
- Tek nakon toga, svedoci se potpisuju na testament.
Ako bilo koji od ovih koraka nedostaje – testament neće biti punovažan. Na primer, ako je ostavilac potpisao pred jednim svedokom, a kasnije pred drugim – ne važi. Ako je zaboravio da izjavi da je pročitao tekst – ne važi.
Ko ne može da sastavi alografski testament?
Kod alografskog testamenta, ostavilac mora da bude u stanju da pročita tekst testamenta i da se potpiše. Zato ovaj testament ne mogu da sastave:
- nepismena lica,
- slepa lica,
- lica koja ne znaju jezik na kome je testament napisan,
- lica koja ne poznaju pismo (npr. ako je testament na latinici, a ostavilac zna samo ćirilicu).
Ko može biti svedok?
Svedok mora biti pismen, mora znati jezik testamenta i mora biti sposoban da se potpiše.
3. JAVNOBELEŽNIČKI TESTAMENT – NAJSIGURNIJA OPCIJA
Kada klijent pita „da li testament mora biti overen“, najčešće misli – da li mora kod notara biti overen? Odgovor je: ne mora.
Javnobeležnički testament sastavlja javni beležnik (notar) u obliku javnobeležničkog zapisa prema kazivanju ostavioca. Postupak je sledeći:
- Ostavilac pristupi kod notara izražavajući svoju volju da sačini zaveštanje.
- Notar proverava identitet ostavioca (lična karta, pasoš).
- Notar utvrđuje da li je ostavilac ima aktivnu testamentarnu sposobnost, da li je njegova volja slobodna i ozbiljna, te da li je testament u skladu sa prinudnim propisima, javnim poretkom i dobrim običajima.
- Notar sačinjava testament u skladu sa kazivanjem ostavioca.
- Testament se zatim čita zaveštaocu.
- Ostavilac potvrđuje da je to njegova volja i potpisuje testament.
- Notar potpisuje testament i stavlja svoj pečat.
Gde čuvati testament kod notara?
Notar čuva original testamenta u svom registru. Ostavilac dobija overenu kopiju.
4. SUDSKI TESTAMENT – KADA NEMA NOTARA U BLIZINI
Sudski testament je po svemu sličan javnobeležničkom, s tim što ga umesto notara sastavlja sudija osnovnog suda. Ova forma se koristi u praksi ređe, ali je zakon i dalje predviđa.
Kod ove forme testamenta koju sastavlja sudija osnovnog suda, u pogledu potvrđivanja, pravi se razlika između toga da li je zaveštalac u stanju da čita i da se potpiše.
1) Ako je zaveštalac u stanju da pročita tekst testamenta i da se potpiše – sudija mu daje ispravu da pročita. Kada pročita tekst testamenta, ostavialac izjavljuje da je njegova volja verno uneta i potpisuje se, a sudija na testamentu potvrđuje da su ove radnje preduzete.
2) Kada zaveštalac nije u stanju da čita i da se potpiše, u postupku potvrđivanja testamenta učestvuju dva testamentarna svedoka. Sudija koji je sastavio testament po zaveštaočevom kazivanju ga čita pred testamentarnim svedocima i zaveštaocem. Potom, zaveštalac u njihovom prisustvu izjavljuje da je njegova volja verno uneta i potpisuje se. Potom se potpisuju testamentarni svedoci i sudija, a pored toga sudija na testamentu potvrđuje da su ove radnje preduzete.
5. KONZULARNI TESTAMENT – ZA DRŽAVLJANE SRBIJE U INOSTRANSTVU
Ako ste državljanin Srbije i nalazite se u inostranstvu (privremeno ili stalno), možete sastaviti testament pred konzularnim predstavnikom Srbije. Ovaj testament se sastavlja po istim pravilima kao i sudski testament.
Važno: konzularni testament ne mogu da sastave strani državljani, već samo državljani Republike Srbije. Takođe, konzul može da sastavi testament samo na teritoriji države u koju je poslat (npr. konzul u Frankfurtu može da sastavi testament samo na teritoriji Nemačke).
6. BRODSKI TESTAMENT – KADA STE NA MORU
Brodski testament je vanredni oblik testamenta. Sastavlja ga zapovednik srpskog broda (pomorskog, rečnog ili jezerskog), ali samo dok je prekinuta fizička veza broda sa kopnom. Čim se brod usidri u luci i uspostavi kontakt sa kopnom, zapovednik više nema ovlašćenje da sastavlja testament. Brodski testament sastavlja se po pravilima sudskog testamenta.
Koliko dugo važi brodski testament? Samo 30 dana od dana povratka zaveštaoca u Republiku Srbiju.
7. VOJNI TESTAMENT – ZA VREME RATA I MOBILIZACIJE
Vojni testament je takođe vanredan. Može se sastaviti samo za vreme rata ili mobilizacije. Sastavlja ga vojni starešina licima koja su na vojnoj dužnosti. Postupak je isti kao kod sudskog testamenta.
Rok važenja: Vojni testament prestaje da važi 60 dana od završetka rata. Ako je ostavilac demobilisan ranije, testament prestaje da važi 30 dana od dana demobilizacije.
8. MEĐUNARODNI TESTAMENT
Ovo je poseban oblik testamenta nastao na osnovu Vašingtonske konvencije iz 1973. godine. Srbija je ratifikovala ovu konvenciju, tako da je međunarodni testament deo našeg pravnog sistema.
Njegova najveća vrednost je što ga priznaju sve zemlje potpisnice konvencije. To znači da ako imate imovinu u Srbiji, Nemačkoj i Francuskoj, jedan međunarodni testament važi u sve tri države – bez potrebe za posebnim testamentima.
Jedini uslov na kom se insistira kod ove vrste testamenta jeste da isprava o međunarodnom testamentu bude sastavljena u pisanom obliku.
Međunarodni testament sastavlja notar (ili sudija, konzul, zapovednik broda, vojni starešina). Postupak je nešto drugačiji:
– Ostavilac donosi već napisan tekst (ne mora da ga piše svojom rukom).
– Pred notarom i dva svedoka izjavljuje da je to njegov testament i da je upoznat sa sadržinom. Ne mora da čita testament naglas.
– Zaveštalac se potpisuje u prisustvu oblašćenog lica i testamentarnih svedoka.
– Notar i svedoci se potpisuju.
Notar izdaje posebnu potvrdu (obrazac po Konvenciji) koja služi kao dokaz formalne ispravnosti.
Kod međunarodnog testamenta datum sastavljanja testamenta je obavezan i bitan element njegove forme.
9. USMENI TESTAMENT – SAMO U IZUZETNIM SITUACIJAMA
Usmeni testament je jedini testament koji nije u pisanom obliku. Koristi se samo kada je ostavilac u izuzetnim prilikama i nije u mogućnosti da sastavi pisani testament.
Šta su izuzetne prilike? Izuzetne prilike postoje kada se zaveštalac nađe u situaciji gde mu preti gubitak života ili aktivne testamentarne sposobnosti. Na primer:
– saobraćajna nesreća sa teškim povredama,
– elementarna nepogoda (zemljotres, poplava, požar),
– naglo pogoršanje bolesti (infarkt, moždani udar) gde nema vremena za pisanje,
– ratne okolnosti ako nije moguće sastaviti vojni testament.
Procedura je sledeća: ostavilac usmeno izjavi svoju poslednju volju pred tri istovremeno prisutna svedoka. Svedoci zatim imaju obavezu da što pre obaveste sud o testamentu, ali njihov propust ne utiče na punovažnost testamenta.
Rok važenja: Usmeni testament prestaje da važi 30 dana od dana prestanka izuzetnih prilika. Na primer, ako ste preživeli srčani udar i posle 30 dana ste i dalje živi – testament više ne važi.
Usmeni testament se u praksi retko sreće, upravo zato što su izuzetne prilike retke, a i dokazivanje pred sudom je veoma teško.
ZAVRŠNA REČ ADVOKATA – ZAŠTO JE STRUČNI SAVET OBAVEZAN
Poznavanje zakonskih formi testamenta jeste prvi, ali ne i jedini korak ka sigurnom raspolaganju imovinom za slučaj smrti. Svaki testament, bez obzira na to da li je svojeručno napisan na parčetu papira ili sastavljen kod javnog beležnika, nosi u sebi potencijalne zamke – od nejasno formulisanih odredbi, preko sukoba sa nužnim naslednicima, pa sve do nenamernog opoziva ranijeg testamenta.
Advokat Darko Prinčevac iz Beograda praksom u naslednom pravu ukazuje na jednu nezaobilaznu činjenicu: forma nije cilj, već sredstvo da se ostvari prava i slobodna volja ostavioca. Bez dubinske analize porodičnih prilika, imovinske strukture i potencijalnih rizika od osporavanja, čak i formalno punovažan testament može postati povod za višegodišnje sudske sporove.
Shodno Kodeksu profesionalne etike, advokat ne sme da nudi svoje usluge – ali je dužan da ukaže na to da je pravni savet prilagođen konkretnoj situaciji neophodan pre svake ozbiljne izjave poslednje volje. Svako ko razmatra pisanje testamenta, bilo da je reč o mladoj osobi sa maloletnom decom ili o starijem građaninu sa složenom porodičnom dinamikom, treba da se upozna sa svim pravnim aspektima u individualnom razgovoru sa advokatom.
Pisanje testamenta nije puka tehnička veština – to je čin pravne odgovornosti. A odgovornost advokata jeste da svojim znanjem, savesnošću i poštovanjem etičkih normi doprinese da ta poslednja volja bude jasna, izvršiva i zaštićena od neosnovanih pobijanja.
