Kada zasnivate radni odnos, prvi i najvažniji dokument koji potpisujete jeste ugovor o radu. On je vaša pravna zaštita i osnov za sva prava koja imate kao zaposleni. Bez njega nema ni redovnog radnog odnosa, ni zaštite od otkaza, ni prava na socijalno osiguranje. U ovom blogu proći ćemo kroz najbitnije o ovoj temi – od pojma i sadržine ugovora o radu, preko stupanja na rad, pa do različitih vrsta ugovora o radu.

Pojam i pravna priroda ugovora o radu

Zakon o radu propisuje da se radni odnos zasniva ugovorom o radu. To znači da bez pisanog ugovora između vas i poslodavca nema valjanog radnog odnosa. Ugovor o radu nije samo puka formalnost – on je temelj na kome počivaju sva vaša prava: pravo na zaradu, na godišnji odmor, na zaštitu zdravlja i bezbednosti na radu i druga.

Ugovor o radu ima i svoju istorijsku pozadinu, ali za svakodnevnu primenu dovoljno je znati da je on danas najvažniji pravni instrument kojim se štiti zaposleni. Zakon o radu je preuzeo ovaj institut iz međunarodnih standarda i prilagodio ga našem pravnom sistemu.

Termini ugovor o radu i ugovor o zaposlenju su sinonimi. Zakon o radu koristi prvi termin, ali u praksi ih čujete oba. Nekada se u starijem pravu koristio naziv „ugovor o najmu rada“, međutim, taj naziv je napušten.

Pravna priroda ugovora o radu je složena. On nije samo običan ugovor o razmeni dobara (rad za novac), već sadrži i lične, statusne elemente. Kada potpišete ugovor o radu, vi ne samo da pristajete da radite, već ulazite u organizaciju poslodavca i poštujete njegova interna pravila.

Zakon o radu prepoznaje da je zaposleni u slabijem položaju, zato uvodi brojne zaštitne mehanizme: zabranu diskriminacije, zaštitu od uznemiravanja, pravo na privatnost na radu, i druge. Poslodavac ima pravo da upravlja, daje naloge i vrši nadzor, ali to pravo nije neograničeno – ono je ograničeno zakonom o radu, kolektivnim ugovorom i pravilnikom o radu.

Predmet ugovora o radu može biti svaki rad koji nije zakonom zabranjen. To znači da ne možete zaključiti ugovor o radu za poslove koji su protivni javnom poretku i moralu – na primer, rad koji uključuje trgovinu ljudima ili rad koji je usmeren na proizvodnju i distribuciju droge. Zakon o radu takođe zahteva da predmet ugovora bude određen ili odrediv – poslodavac mora da zna koje poslove ćete obavljati, a to se najčešće utvrđuje aktom o sistematiciji poslova.

Ugovor o radu uvek sadrži tri bitna elementa: rad, podređenost i zaradu. Vaša osnovna obaveza je da obavljate ugovoreni rad i da stavite poslodavcu na raspolaganje svoje radne sposobnosti. Poslodavčeva osnovna obaveza je da vam isplati zaradu. Zarada nije bilo kakav iznos – zakon o radu propisuje da zarada mora biti pravična i da obezbedi pristojan život (alimentacioni karakter). Pravna podređenost se ogleda u tome što morate izvršavati naloge poslodavca, ali ne i snositi ekonomski rizik njegovog poslovanja.

Pored ovih bitnih elemenata, postoje i nebitni elementi – oni o kojima se stranke nisu posebno dogovorile. Ako dođe do spora oko nebitnog elementa, zakon o radu kaže da će sud urediti tu tačku.

Forma ugovora o radu – u pogledu ugovora o radu na neodređeno vreme zakon o radu zahteva da bude zaključen u pisanoj formi. Ugovor o radu koji nije zaključen u pisanoj formi ne proizvodi pravno dejstvo i takav ne može biti pravni osnov za zasnivanje radnog odnosa.

Faktički rad

Radni odnos nastaje kada sa ispunjena dva uslova: postojanje pravnog osnova i stupanje na rad. Ako neki od ovih uslova ne postoji, u pravnoj teoriji se govori o faktičkom radu, odnosno, o faktičkom radnom odnosu.

Faktički rad ili faktički radni odnos – postoji kada lice obavlja rad za poslodavca bez valjanog pravnog osnova – na primer, ugovor o radu je ništav, ili je poništen, ili nikada nije ni zaključen. Zakon o radu ne poznaje ovaj institut kao poseban, ali teorija i sudska praksa priznaju da zaposleni u faktičkom radnom odnosu ima određena prava.

Šta spada u faktički rad? Na primer, ako je ugovor o radu poništen od strane suda, sav rad od zasnivanja do poništaja postaje faktički rad. Ili ako poslodavac nije prijavio radnika na socijalno osiguranje, ali ovaj uredno radi. Zakon o radu u takvim situacijama štiti radnika – on ima pravo na naknadu za obavljeni rad (da se poslodavac ne bi neopravdano obogatio), na zaštitu zdravlja i bezbednosti na radu, kao i na određena socijalna prava.

Faktički rad ne treba mešati sa nezakonitim radom. Nezakonit rad je, na primer, rad deteta mlađeg od 15 godina ili rad u okviru organizovanog kriminala. Za razliku od toga, faktički rad podrazumeva da lice obavlja inače dopuštene poslove, samo bez valjanog ugovora o radu.

(Ne)stupanje na rad

Nestupanje na rad je situacija u kojoj postoji važeći pravni osnov za zasnivanje radnog odnosa, ali zaposleni ne pristupi radu na ugovoreni dan. Zakon o radu propisuje da ako zaposleni ne stupi na rad bez opravdanog razloga, smatra se da nije ni zasnovao radni odnos. Opravdani razlozi su bolest, viša sila, smrt bliskog lica ili druge okolnosti koje objektivno sprečavaju stupanje na rad. Poslodavac i zaposleni se mogu dogovoriti i drugačije.

Vrste ugovora o radu

Zakon o radu poznaje više vrsta ugovora o radu, a one se razvrstavaju prema različitim kriterijumima.

1) S obzirom na njihovo trajanje – ugovor o radu na neodređeno vreme i ugovor o radu na određeno vreme;

2) S obzirom na trajanje radnog vremena – ugovor o radu sa punim radnim vremenom i ugovor o radu sa nepunim radnim vremenom;

3) Ugovor o radu pod raskidnim/odložnim uslovom – ugovor o radu na probu (probni rad), ugovor o pripravničkom radu, ugovor o radu za licencne profesije;

4) Ugovor o privremenom radu, ugovor o povremenom radu;

5) S obzirom na mesto rada – ugovor o radu u poslovnim prostorijama, ugovor o radu kod kuće, ugovor na daljinu, ugovor sa kućnim pomoćnim osobljem;

Pravni osnov zasnivanja radnog odnosa

Zakon o radu u članu 30. propisuje da se radni odnos zasniva ugovorom o radu. Ako poslodavac ne zaključi ugovor o radu pre nego što počnete da radite, a vi ipak stupite na rad, zakon o radu propisuje da se smatra da ste zasnovali radni odnos na neodređeno vreme danom stupanja na rad.

ZAKLJUČAK

Ugovor o radu i stupanje na rad su dva stuba svakog radnog odnosa i samo kumulativno dovode do njegovog nastanka. Bez ugovora o radu nema sigurnosti, a bez stupanja na rad nema ni sticanja prava. Zakon o radu je tu da zaštiti i zaposlene i poslodavce, ali samo ako ga poznajete i pravilno primenjujete. Bilo da ste tek počeli da radite, ili ste iskusni poslodavac, razumevanje ovih instituta ključno je kako za zaštitu prava i interesa zaposlenog tako i za zaštitu prava i interesa poslodavca.

Ova analiza ima za cilj da razjasni pravnu prirodu ugovora o radu i značaj samog stupanja na rad, posebno u situacijama kada pisani ugovor izostane ili je nepotpun. Radno pravo nudi zaštitu i onima koji su počeli da rade bez formalnog akta – kroz institut faktičkog radnog odnosa. Ipak, svaki konkretan slučaj nosi svoje specifičnosti.

Ukoliko ste suočeni sa nedoumicama oko zasnivanja radnog odnosa, nejasnim ugovornim odredbama ili drugim pitanjem vezanim za radni odnos, preporučujemo vam da se obratite advokatu koji postupa u ovoj oblasti. Advokat za radno pravo koji poznaje njegove institute najbolje će vam pomoći u zaštiti vaših prava i ostvarivanju vaših interesa. Pravovremeni savet često sprečava ozbiljnije posledice.