Državina je faktička vlast na stvari koje neko lice ima i kao takva ona je predmet pravne zaštite. Državina je specifična po tome što je nezavisna od postojanja bilo kog imovinskog subjektivnog prava na stvari i kao takva se razlikuje od pravne vlasti na stvari. S obzirom na tu činjenicu, državinu može imati ne samo vlasnik stvari, već je može imati i zakupac ali i lice koje je ukralo tuđu stvar. 

U vezi sa gore navedenim, Zakon o osnovama svojinskopravnih odnosa  (“Sl. list SFRJ”, br. 6/80 i 36/90, “Sl. list SRJ”, br. 29/96 i “Sl. glasnik RS”, br. 115/2005 – dr. zakon) propisuje da državinu stvari ima svako lice koje neposredno vrši faktičku vlast na stvari (neposredna državina), kao i to da državinu ima i lice koje faktičku vlast na stvari vrši preko drugog lica, kome je po osnovu plodouživanja, ugovora o korišćenju stana, zakupa, čuvanja, posluge ili drugog pravnog posla dalo stvar u neposrednu državinu (posredna državina). Ovaj zakon takođe propisuje i to da državinu prava stvarne službenosti ima lice koje faktički koristi nepokretnost drugog lica u obimu koji odgovara sadržini te službenosti.

Pored navedenog, Zakon popisuje da više lica mogu imati državinu stvari ili prava (sudržavina).  

U životu najčešće dolazi do toga da se pravna vlast na stvari i faktička vlast poklapaju. Pored toga, najčešći slučaj u stvarnosti predstavlja i slučaj da prenos nekog stvarnog prava ima za posledicu i prenos državine. Na primer, prenos svojine na knjizi često dovodi do prenosa i državine da istoj. 

Sa druge strane, zaštita državine ne izvire iz prava na stvari (na primer svojine) i štiti se samostalno. 

Zakon o osnovama svojinskopravnih odnosa  u članu 77. propisuje da se sudska zaštita od uznemiravanja, odnosno oduzimanja državine može tražiti u roku od 30 dana od dana saznanja za smetanje i učinioca, a najkasnije u roku od godinu dana od nastalog smetanja (spor zbog smetanja državine). Ono što je bitno naglasiti jeste to da sud pruža zaštitu prema poslednjem stanju državine i nastalom smetanju, pri čemu nije od uticaja pravo na državinu, pravni osnov državine i savesnost držaoca. Shodno tome, i držalac koji je državinu stekao silom, potajno ili zloupotrebom poverenja ima pravo na zaštitu, osim prema licu od koga je na takav način došao do državine, ako od nastalog smetanja nisu protekli rokovi iz člana 77. ovog zakona. 

Sud u postupcima zaštite državine svojom odlukom o zahtevu za zaštitu od smetanja državine određuje zabranu daljeg uznemiravanja državine pod pretnjom novčane kazne, odnosno vraćanje oduzete državine, kao i druge mere potrebne za zaštitu od daljeg smetanja. 

Nezavisno od spora zbog smetanja državine na koji se odnosi član 77. ZOSPO zakonodavac je propisao članom 81. istog Zakona da se može tražiti sudska zaštita državine po osnovu prava na državinu. 

Subjekti državine su i pravna i fizička lica, a istu mogu imati na onoj stvari na kojoj imaju pravo svojine ili neko drugo stvarno pravo, s tim što za pravno lice državinu stiču i vrše njegovi organi. 

Vrste državine 

• Državina stvari – ona odgovara pravu svojine na stvari, te se shodno tome njen držalac ponaša kao vlasnik iste. 

• Državina prava – nju ima fizičko ili pravno lice koje faktički vrši jednu vrstu vlasti na stvari koja je uža od državine stvari i kao takva odgovara nekom drugom stvarom pravu, na primer službenosti ili zakupu. 

• Sudržavina – kada na istoj stvari ili pravu više lica vrši faktičku vlast. 

• Isključiva državina – kada jedno lice (bilo da je pravno lice ili fizičko lice) vrši faktičku vlast isključujući time sva druga lica. 

• Zakonita državina – ona koja se zasniva na punovažnom pravnom osnovu za sticanje nekog stvarnog prava na stvari. 

• Nezakonita državina– suprotna od zakonite državine, nju na primer ima lopov koji je stvar ukrao. 

• Savesna državina – savesna državina je ona državina kod koje njen držalac veruje da ima pravno valjan osnov za državinu stvarnog prava. 

• Nesavesna državina – nju ima ono lice koje zna ili bi moralo znati da nema punovažan pravni osnov za državinu stvari ili prava koje vrši. 

• Posredna državina – kada jedno lice faktičku vlast na stvari vrši preko drugog lica kome je po osnovu nekog pravnog posla dalo stvar u neposrednu državinu. 

• Neposredna državina – ona kod koje fizičko ili pravno lice neposredno vrše faktičku vlast na stvari.2 

Ako imate bilo kakve nedoumice u vezi sa državinom, njenom zaštitom ili konkretnim pravima koja iz nje proizlaze, preporučuje se da se obratite advokatu radi pravovremenog i stručnog pravnog saveta. Svaki slučaj može imati svoje specifičnosti, pa profesionalna pravna pomoć može biti ključna za pravilno razumevanje vaših prava i zaštitu vaših interesa.