Kada poslodavac odluči da radniku prestane radni odnos protiv njegove volje, to se u pravnoj terminologiji naziva otkaz ugovora o radu od strane poslodavca. Ovo je jedan od najosetljivijih instituta radnog prava, jer direktno utiče na egzistenciju zaposlenog.
Zakon o radu precizno uređuje pod kojim uslovima poslodavac može dati otkaz, koju proceduru mora da poštuje i kakvu zaštitu uživa zaposleni.  

Zašto je tema otkaza važna za svakog zaposlenog 

Otkaz ugovora o radu predstavlja najtežu meru koju poslodavac može preduzeti prema zaposlenom. Za razliku od sporazumnog raskida, ovde je reč o jednostranom aktu kojim poslodavac okončava radni odnos. Zakon o radu propisuje da ovakav otkaz mora biti zasnovan na opravdanom razlogu koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog, njegovo ponašanje ili potrebe poslodavca.  

U našoj advokatskoj praksi, najveći broj radnih sporova upravo nastaje zbog nepoštovanja procedure od strane poslodavca prilikom otkaza ugovora o radu.  

Opravdani razlozi za otkaz ugovora o radu prema Zakonu o radu 

Zakon o radu Srbija kao zemlja kandidat za članstvo u Evropskoj uniji morala je prilagoditi dinamičnim društvenim tokovima i staviti akcenat na zaštitu zaposlenog prilikom otkaza ugovora o radu, te shodno tome isti propisuje listu opravdanih razloga na osnovu kojih poslodavac može dati otkaz ugovora o radu zaposlenom. Ovi razlozi se mogu svrstati u nekoliko kategorija. 

I Razlozi vezani za radnu sposobnost i ponašanje zaposlenog 

U ovu kategoriju spadaju sledeći razlozi: 

1. Zaposleni ne ostvaruje rezultate rada, odnosno nema potrebna znanja i sposobnosti za obavljanje poslova. 
2. Zaposleni je osuđen za krivičnodelo na radu ili u vezi sa radom.
3. Zaposleni se ne vrati na rad u roku od 15 dana od isteka neplaćenog odsustva ili mirovanja radnog odnosa. 
4. Zaposleni učini povredu radne obaveze. 
5. Zaposleni ne poštuje radnu disciplinu. 

II Razlozi vezani za odbijanje aneksa ugovora 

Zakon o radu predviđa razloge za otkaz ogovora o radu koji se tiču izmena ugovora o radu. 

U ovim situacijama, ako zaposleni ne prihvati ponuđene izmene, poslodavac može pokrenuti postupak otkaza. Ovaj otkaz ugovora o radu od strane poslodavca primer je koji se često javlja u sudskoj praksi. 

III Razlozi vezani za potrebe poslodavca (tehnološki višak) 

Ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla. 

Ovo je takozvani otkaz usled tehnološkog viška. Za razliku od disciplinskih razloga, ovde nema krivice zaposlenog. Poslodavac je dužan da zaposlenom ponudi drugo odgovarajuće radno mesto, ako postoji, pre nego što donese rešenje o otkazu ugovora o radu. 

Obaveza prethodnog upozorenja – ključna procesna radnja 

Pre nego što poslodavac donese rešenje o otkazu ugovora o radu iz razloga koji se odnose na radnu sposobnost, ponašanje zaposlenog – dužan je da zaposlenom uruči pismeno upozorenje. Ovo upozorenje mora da sadrži: 

• osnov za davanje otkaza, 

• činjenice i dokaze koji ukazuju na postojanje razloga za otkaz, 

• rok da se izjasni na upozorenje. 

Zakon o radu ovim daje zaposlenom priliku da se brani, iznese svoju verziju događaja ili da otkloni nedostatke u svom ponašanju. Ukoliko postoje olakšavajuće okolnosti, poslodavac može u upozorenju navesti da će otkaz uslediti tek ako zaposleni ponovo učini istu ili sličnu povredu, bez ponovnog upozorenja.  

Bez upozorenja poslodavca, rešenje o otkazu ugovora o radu je nezakonito. 

Rešenje o otkazu ugovora o radu – forma i sadržina 

Kada poslodavac sprovede postupak upozorenja donosi rešenje o otkazu ugovora o radu. Ovo rešenje mora biti u pisanoj formi i obavezno sadržati: 

• obrazloženje  

• pouku o pravnom leku. 

Rešenje o otkazu ugovora o radu dostavlja se zaposlenom lično, u prostorijama poslodavca ili na adresu njegovog prebivališta/boravišta. Ako poslodavac nije u mogućnosti da ga lično uruči, sačinjava pisanu belešku i rešenje objavljuje na oglasnoj tabli poslodavca. Nakon osam dana od dana objavljivanja, smatra se da je rešenje dostavljeno. Radni odnos prestaje danom dostavljanja rešenja, osim ako rešenjem ili zakonom o radu nije određen drugi rok. 

Otkazni rok –  dužina i početak  

Kada je reč o otkazu iz razloga što zaposleni ne ostvaruje rezultate rada zaposleni ima pravo i dužnost da ostane na radu u otkaznom roku. Dužina otkaznog roka zavisi od ukupnog staža osiguranja, a isti ne može biti kraći od 8 niti duži od 30 dana. 

Otkazni rok počinje da teče narednog dana od dana dostavljanja rešenja o otkazu ugovora o radu. Za vreme otkaznog roka, zaposleni ima pravo na zaradu i sva druga prava iz radnog odnosa. Uz sporazum sa poslodavcem, zaposleni može prestati sa radom i pre isteka otkaznog roka, uz naknadu zarade. 

Posebna zaštita od otkaza 

Zakon o radu štiti određene kategorije zaposlenih od otkaza. Poslodavac ne može dati otkaz ugovora o radu zaposlenom: 

• za vreme trudnoće, porodiljskog odsustva, odsustva radi nege deteta i odsustva radi posebne nege deteta, 

• za vreme obavljanja funkcije predstavnika zaposlenih. 

Nezakonit prestanak radnog odnosa

Kada poslodavac postupi suprotno odredbama zakona o radu – bilo da nije postojao opravdani razlog, bilo da nije sproveo proceduru upozorenja, bilo da je povredio zaštitne kategorije – radi se o nezakonitom otkazu. U tom slučaju, zaposleni ima pravo da podnese tužbu nadležnom sudu radi zaštite svojih prava. 

Sud može poništiti nezakonit otkaz i naložiti poslodavcu da vrati zaposlenog na rad, ili da mu isplati naknadu štete zbog nezakonitog otkaza ugovora o radu. U praksi se češće dosuđuje novčana naknada, jer je vraćanje na rad često nesvrsishodno. Svaki otkaz ugovora o radu primer je toga da ako se ne poštuje procedura ili nema postojanja opravdanog razloga otkaza ugovora o radu, to predstavlja potencijalni sudski spor pokrenut radi zaštite zakonom zajemčenih prava. 

Zaključak 

Otkaz ugovora o radu od strane poslodavca je institut koji zahteva izuzetno poštovanje procedure i postojanje opravdanog razloga.  Zakon o radu štiti zaposlene od samovoljnih otkaza, uvodeći obavezu pismenog upozorenja, rokove, zaštitne kategorije i pravo na sudsku zaštitu. Sa druge strane, poslodavcima je omogućeno da na zakonit način raskinu radni odnos sa zaposlenima koji ne ispunjavaju obaveze ili kada to nalažu organizacione potrebe. 

Bez obzira na to da li ste zaposleni kome je uručeno rešenje o otkazu ugovora o radu ili poslodavac koji namerava da pokrene postupak otkaza, neophodno je preduzeti korake u skladu sa zakonom. Svaka greška u proceduri može dovesti do nezakonitog otkaza i naknade štete.