Sa aspekta pozitivnog prava, pravo na naknadu materijalne i nematerijalne štete usled neosnovanog lišenja slobode u krivičnom postupku je sveobuhvatno regulisano, sa jasnim uslovima, procedurom i obimom prava. 

Pravo na naknadu štete usled neosnovanog lišenja slobode garantovano je Ustavom Republike Srbije koji članom 35. jemči da ko je bez osnova ili nezakonito lišen slobode, pritvoren ili osuđen za kažnjivo delo ima pravo na rehabilitaciju, naknadu štete od Republike Srbije i druga prava utvrđena zakonom. Takođe, svako ima pravo na naknadu materijalne ili nematerijalne štete koju mu nezakonitim ili nepravilnim radom prouzrokuje državni organ, imalac javnog ovlašćenja, organ autonomne pokrajine ili organ jedinice lokalne samouprave, te da Zakon određuje uslove pod kojima oštećeni ima pravo da zahteva naknadu štete neposredno od lica koje je štetu prouzrokovalo. A ovo pravo detaljno je razrađeno u Zakoniku o krivičnom postupku.

Zakonik o krivičnom postupku, u svom članu 584., precizno definiše ko se smatra neosnovano lišenim slobode. Pravo na naknadu štete pripada licu: 

1) koje je bilo lišeno slobode, a nije došlo do pokretanja postupka, ili je pravnosnažnim rešenjem postupak obustavljen ili je optužba odbijena, ili je postupak pravnosnažno okončan odbijajućom ili oslobađajućom presudom; 

2) koje je izdržavalo kaznu zatvora, a povodom zahteva za ponavljanje krivičnog postupka ili zahteva za zaštitu zakonitosti, izrečena mu je kazna zatvora u kraćem trajanju od izdržane kazne, ili je izrečena krivična sankcija koja se ne sastoji u lišenju slobode, ili je oglašeno krivim, a oslobođeno od kazne; 

3) koje je bilo lišeno slobode duže vremena nego što traje krivična sankcija koja se sastoji u lišenju slobode koja mu je izrečena; 

4) koje je usled greške ili nezakonitog rada organa postupka lišeno slobode ili je lišenje slobode trajalo duže ili je duže zadržano u zavodu radi izvršenja krivične sankcije koja se sastoji u lišenju slobode. 

Naknada štete ne pripada licu koje je svojim nedozvoljenim postupcima prouzrokovalo lišenje slobode. Naknada štete zbog neosnovanog lišenja slobode u ovom slučaju ne proizvodi svoje pravno dejstvo, odnosno, naknada štete zbog neosnovanog lišenja slobode ne pripada licu koje je svojim nedozvoljenim postupcima prouzrokovalo lišenje slobode.

Neosnovano lišenje slobode sudska praksa obrađuje nizom stavova i svojih odluka. Naknada štete zbog neosnovanog lišenja slobode jedna je od značajnijih tema kojom se sudska praksa bavi i jedno od značajnijih pitanja koja se u praksi javljaju. 

Pored lica neosnovano lišenog slobode, Zakonik o krivičnom postupku uvodi i pojam neosnovano osuđenog lica. Neosnovano osuđeno lice je lice prema kome je bila pravnosnažno izrečena krivična sankcija ili koje je oglašeno krivim a oslobođeno od kazne, a povodom vanrednog pravnog leka je novi postupak pravnosnažno obustavljen ili je optužba pravnosnažno odbijena ili je okončan pravnosnažnom oslobađajućom presudom. 

Vrste i obim štete 

Zakon o obligacionim odnosima (ZOO) predstavlja osnov za utvrđivanje vrste i obima štete. 

Nematerijalna šteta 

Ovo je najčešći vid naknade i obuhvata pravičnu novčanu naknadu za pretrpljene duševne bolove zbog povrede slobode, ugleda i časti, kao i za pretrpljeni strah (Član 200. ZOO). 

Materijalna šteta 

Materijalna šteta obuhvata stvarnu štetu (npr. troškovi branioca) i izmaklu korist (npr. izgubljena zarada). 

Postupak za ostvarivanje prava 

Postupak je regulisan Zakonikom o krivičnom postupku.  

Obavezan prethodni postupak: Oštećeni je dužan da se prvo obrati ministarstvu nadležnom za poslove pravosuđa sa zahtevom za mirno rešavanje spora, u skladu sa članom 588. ZKP-a. Rad tela koje odlučuje o zahtevu (Komisije) detaljno je uređen Pravilnikom o sastavu i načinu rada Komisije za naknadu štete licima neosnovano lišenim slobode ili neosnovano osuđenim. Član 9. Pravilnika o sastavu i načinu rada Komisije za naknadu štete licima neosnovano lišenim slobode ili neosnovano osuđenim propisuje da prilikom odlučivanja o podnetom zahtevu, Komisija uzima u obzir: dužinu trajanja neosnovanog lišenja slobode ili neosnovane osude; boravak u pritvoru, odnosno ustanovi za izdržavanje krivičnih sankcija koji teže pada podnosiocu zahteva zbog pasivnosti i odsustva radnog angažovanja; godine starosti podnosioca zahteva; vrstu i stepen društvene opasnosti krivičnog dela koje je podnosiocu zahteva stavljeno na teret ili za čije izvršenje je neosnovano osuđen; porodični i bračni status podnosioca zahteva; stepen stručne spreme i zanimanje podnosioca zahteva; raniju osuđivanost ili neosuđivanost podnosioca zahteva; ugled koji je podnosilac zahteva uživao u sredini u kojoj je živeo i radio pre neosnovanog lišenja slobode ili neosnovane osude, odnos te sredine prema njemu posle neosnovanog lišenja slobode ili neosnovane osude, težinu i prirodu krivičnog dela koje je podnosiocu zahteva stavljeno na teret ili za čije je izvršenje neosnovano osuđen; interesovanje javnosti za krivični postupak koji je vođen protiv podnosioca zahteva; druge činjenice koje su od značaja za utvrđivanje jačine i trajanja pretrpljenih fizičkih i psihičkih bolova i straha izazvanih neosnovanim lišenjem slobode ili neosnovanom osudom.  

Nadalje, ako utvrdi da je zahtev u pogledu visine naknade štete osnovan, Komisija donosi odluku kojom usvaja zahtev za naknadu štete. Ako utvrdi da je zahtev u pogledu visine naknade štete delimično osnovan, Komisija donosi odluku kojom delimično usvaja zahtev za naknadu štete, a ako utvrdi da zahtev za naknadu štete nije osnovan, Komisija donosi odluku kojom odbija zahtev. Odluke Komisije potpisuje predsednik Komisije.

Ako Komisija donese odluku kojom usvaja ili delimično usvaja zahtev za naknadu štete, ministarstvo sačinjava predlog sporazuma o postojanju štete i vrsti i visini naknade. Ministarstvo dostavlja odluku Komisije i predlog sporazuma podnosiocu zahteva. Uz odluku i predlog sporazuma, ministarstvo dostavlja i obaveštenje u kome određuje rok za prihvatanje sporazuma i navodi dokaze ili podatke koje podnosilac zahteva treba da dostavi radi isplate novčanog iznosa na ime naknade štete. 

Ako je podnosilac zahteva saglasan sa dostavljenim predlogom sporazuma, potpisuje sporazum i isti vraća sa potrebnim prilozima ministarstvu. Na osnovu potpisanog sporazuma, ministarstvo donosi rešenje o isplati novčanog iznosa na ime naknade štete, koje dostavlja organizacionoj jedinici ministarstva. 

Sudski postupak: Ukoliko sporazum sa ministarstvom ne bude postignut ili ministarstvo ne odluči u roku od tri meseca, oštećeni može podneti tužbu nadležnom sudu za naknadu štete. 

Zastarelost: Pravo na naknadu štete zastareva za tri godine od dana pravnosnažnosti prvostepene odbijajuće ili oslobađajuće presude, odnosno pravnosnažnosti prvostepenog rešenja kojim je postupak obustavljen ili je optužba odbijena, a ako je povodom žalbe rešavao apelacioni sud – od dana prijema odluke apelacionog suda. 

Zaključak i reč advokata 

Nezakonito lišavanje slobode predstavlja grubo kršenje osnovnih ljudskih prava i ostavlja trajne posledice na pojedinca i njegovu porodicu. Država je Ustavom i zakonom preuzela odgovornost za ovakve slučajeve, zbog čega je naknada štete zbog neosnovanog lišenja slobode primarni mehanizam pravne satisfakcije. Ipak, proces ostvarivanja ovog prava zahteva detaljno poznavanje procedura, jer svaki dan u pritvoru sa sobom nosi specifične oblike nematerijalne štete, poput duševne patnje i narušavanja ugleda. 

Kao branioci, u praksi svedočimo da boravak iza rešetaka, kada za to nema zakonskog osnova, ostavlja neizbrisiv trag na život pojedinca. Dan u pritvoru za koji nije bilo povoda ostavlja neizbrisiv trag u ličnosti pojedinca. Kada se utvrdi greška pravosudnog sistema, naknada štete zbog neosnovanog lišenja slobode postaje jedini pravni put za rehabilitaciju i delimično ublažavanje pretrpljene patnje. Finansijska kompenzacija se najčešće obračunava tako što se vrednuje svaki dan u pritvoru, uzimajući u obzir uslove boravka, težinu dela koja je licu stavljana na teret i posledice po njegov porodični i profesionalni život. Važno je naglasiti da neosnovano lišenje slobode sudska praksa sve više razrađuje i uobličava, te da se visina naknade ne može uspešno tražiti šablonski, već zahteva individualan pristup svakom klijentu.